Pre nekoliko godina pisala sam blog o tome kako je ženama tolerancija i samopoštovanje počelo da opada i to rezultira time da su spremne da gledaju svog dečka koji ih jednom rukom grli, drugom dodiruje drugu devojku.
Međutim to nije tema ovog histeričnog bloga. Svom partneru treba dati slobodu, ali slobodu koja ne ugrožava vezu. Šta se dešava kada damo previše slobode? I da li uopšte postoji slobodna veza? Da li možda brkamo pojmove?
Verujem da ću posle ovoga biti linčovana od strane, ne moralista, već onih liberalnih. Ali... Ako je neko liberalan onda sam to ja. Ne volim ograničavanja, ne volim konzerve. Podržavam mnoge stvari kojih se ljudi gade i okreću glavu, ili pak imaju agresivne ispade. I neverovatno je koliko mnogo ljudi sebe naziva liberalnima, a kada dođe do situacije kada liberalni stavovi treba da dožive prezentaciju, oni se vrate nazad u konzervativnu konzervu.
Sloboda i ljubav. Realno, jebeno je. Zar ne? Verujem u slobodnu ljubav- svako može da voli koga hoće, da spava sa kim hoće. Što bi rekao moj drug Marko ’’Nebitno je koji polni organ stavljamo u usta’’ Ali sloboda u ljubavi? Gde je granica? Davanje, pružanje slobode... Koji je to tren kada sloboda u vezi postaje sinonim za glupost ?
Doživljavam nervni slom od priča kako nije bitno da nekome budemo jedina već najbolja. Imam hroničnu epilepsiju od onoga ’’Ali on se meni uvek vrati’’. Ali sestro ti si GLUPAČA. O kakvoj ljubavi mi onda govorimo? Kakva je to ljubav u troje? I zašto ljudi na to pristaju? Da li se nadaju da će eliminisati onu drugu-drugog, ili im je jednostavno to dovoljno za sreću? I da li su sigurni da su oni ona-on prvi? I da li prvi znači važniji? Ako smo nekome važniji, čemu onaj,ona nevažna? NE KAPIRAM!!!
Zamislite majku, jednu imućnu ženu koja ima sve na ovom svetu, i dva deteta. Ali, pored imućnosti ona je sebična. Jako. Pa za dva deteta kupi jednu minijaturnu čokoladu, koju prepolovi na dva dela. Jedna polovima je uvek veća. Za milimetar, za milimetar. Detetu polovina čokolade nije dovoljna, i ono želi celu čokoladu. Onaj koji je dobio veću polovinu, raduje se, i nada se da će sledeći put opet dobiti veću polovinu. Ali to mu niko ne garantuje. Kao ni detetu sa manjom polovinom.
Ali... ljubav nije čokolada. Osvrnite se oko sebe. Pogledajte koliko je MALO ljubavi. Žalosno je deliti je, na način na koji je majka iz mog primera podelila čokoladu. Žalosno je... mnogo. Nije ljubav za kukavice, i imajte muda. Ako volite.... Onda volite celim bićem, tu jednu, ili tog jednog. Ako ćete deliti ljubav, i zamišljati da ste sudija, onda nemojte ni da volite... Izvinite vi, koji se sada pitate da li mogu da se vole dve osobe istovremeno... Ali ne mogu. Jer da volite bilo koju od te dve osobe, ne biste dozvolili sebi, tu prvu... ili drugu. Ispada tako... I jeste. Najviše volite sebe. Sebe pored jedne i pored druge. A one zajedno... Pa, dvojka su. Sebično, egoistično, jadno.
Kakvo je to krckanje sreće? Kakva je to veza kada sa vama ne čeka Nove godine, rođendane? Kakva je to veza kada se vreme za ljubav cepa na dva dela? I kakva je to osoba kojoj pristajete da budete druga? Nema pravdanja najglupljim mogućim argumentom zaljubljenosti. Da, zaljubili ste se, rasplakaću se sad. Ipak u veze se ulazi sa dozom razuma... GDE VAM JE?
Ne, ja ovde ne pričam, o muškarcu koji ima devojku pa je vara sa nekom drugom i uživa u seksu. Ne, ja ovde ne pričam o ženi koja se s vremena na vreme poljubi sa nekim drugim. Ja ovde govorim o paralelnim vezama, najpre. Znate ono, imate dve žene, dva doma, spremljene dve večere, dva letovanja, dva zimovanja, dve Nove godine... I sebe jednog. ODVRATNOG.
Kako ne poželeti, zabod u glavu osobi, koja čas jednoj, čas drugoj obećava ljubav, mir, planira putovanja? Ali živeli dvostruki standardi i naš divan najdivniji Balkan. Žena kad sebi dozvoli da vuče 2 paralelne veze, pa žena je kurvetina. Muškarac je šmeker i zavodnik, i on može da ima dve devojke. Bili muškarac ili žena, samo mi nemojte pravdati ovakvo licemerje liberalizmom. Ako ste liberalni bavite se politikom. Ljubav je ljubav. I kada je ljubav, stvarno ljubav, kada nekoga volite, nema tu liberalnosti u smislu deljenja. Ne lažite da ima. Jer kad pronađete poruku, ili nešto što upućuje na treću osobu, vi liberalni krećete da serete konzervativna govna. Mi ljudi smo sebična bića. I prva sam ja sebična. A verujte mi da sam probala da budem druga i da gutam knedle kad god je pozove... Kad god je ona bitnija. Kad god su u gradu, a ja sedim zaključana u stanu ne bi li se srele, ikao svi znamo za svakoga. I sve je to sranje dragi moji. Teško sranje. Ne pametujem, samo kad nekome postanete jedina, shvatite da... Da ste izgubili vreme sa nekima.
Jedan moj poznanik, koji me neće poznavati posle ovog bloga, svoje švrljanje pravda rečima
’’Pa... dobro. Ne možeš svakog dana da jedeš tortu. Nekada se uželiš kolača. Napraviš situaciju da imaš i jedno i drugo. Malo torta, malo kolači. I nikada ti nije dosadno’’
HAJDE SAD DA SE DIVIMO OVOM PTRIMITIVIZMU I DA OD NJEGA PRAVIMO ŠMEKERA PO STANDARDIMA OKOLINE. NOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOT!
Ako volite tu, jebenu tortu, uživaćete da je jedete, svaodnevno, 100 x dnevno, iznova i iznova . Radovaćete se toj... torti. (uvek doživim fras kad ga citiram, i pomolim se da ne razbijem ekran kad već ne mogu njega).
A kolači? Zašto su kolači za ponekad? Zašto su kolači manje vredni? Zašto se kolači stavljaju u relaciju sa tortom? Na ovom svetu za svakoga postoji neko. I za te kolače. POSTOJI OSOBA KOJA ĆE IH TRETIRATI KAO TORTU. I TAČKA. Da se više ne bih nervirala.
Poenta priče je sledeća. Emocije, čiste emocije, ne mogu biti liberalne. Pa one su samo emocije ljudi. I lepo je rekao Marsel Prust, da svi problemi nastaju kada poželimo nekoga da posedujemo. Treba imati ovo na umu. Dajte svojim partnerima slobodu. Ali čuvajte vašu ljubav.
Ok, je, i te kako je ok, gledati ovaj mračan svet kroz prizmu liberalizma. Ali ljubav... Ljubav je, bar za mene... Konzervativna ’’Ti i ja do kraja’’ ’’Samo ti i ja’’. Ljubav je za dvoje. I iskreno, nije da ne mogu, ali neću da razumem , potrebu za uvođenjem novih ljudi u vezu, koji tu ostaju i kao da vodite u troje, hladan rat. Poenta je i ta... Da ako nekoga volite.... Možete iznova i iznova da se zaljubljujete. Možete, da se oduševljavate tortom, ili zovite to kako hoćete.
Žalosno je, što dozvolimo sebi broj dva, verujući da smo broj jedan ili da ćemo broj jedan postati. Ali ljubav ne broji. Ne broji čak ni do 2. Kad imate osobu A i osobu B, koje se vole, te osobe su jedna osoba. U suštini. To je ljubav. Dva tela, i... jedna ljubav.
Ali, najžalosnije od svega je to.... Da ponekada ne znamo koliko vredimo, i šta sve možemo da proživimo ako smo nekome jedina. Žalosno je što iz veza gde sebi dozvljavamo brojanje, ne možemo da izađemo nepovređeni. Iz ovakvih veza, izlazi se izranjavan, krvav i ofucan. Nemojte sebi da dozvolite to. I nemojte da usvajate ovaj model veze kao normalan model, i da iznova i iznova tražite baš taj model.
Prođe vreme, i shvatite da ste tukli bitke uzalud. Ili još gore... Sretnete nekoga. I shvatite da niste ni živeli pre. Ali to pre... postaje nebitno, šatro. Uvek nas greške progone. A vreme se na vraća.
Ne znam da li ste shvatili šta sam htela da kažem.
Možda je najbitnije da znate da ljubav ne broji. Ali stvarno ne broji.
Love u,
T.
