Siva masa koja (ne) talasa

Prošlo je mesec dana od kako sam objavila svoj roman Kocka 2. Volela bih sa vama da podelim utiske. Kada kažem sa vama, znam da se delite na dve potpune suprotnosti, na one koji vole moje pisanje i one koje ne mogu očima da gledaju, kako mene tako i moje knjige. Tako je bar bilo do izlaska Kocke 2.

Ono što želim da podelim sa vama, jeste moje iskustvo sa jednom novom vrstom ljudi. Verujem da, ma u kom poslu bili, naletećete na njih.  Ja ih zovem Siva masa koja (ne) talasa. 

Kada sam razmišljala kako ’’upakovati’’ Kocku 2, trebalo mi je pakovanje koje je drugačije, koje je inovativno, i pomalo nesvakidašnje. Digitalna knjiga? Primamljivo. Ljudi u Srbiji, nemaju kulturu e čitanja. Naravno da svaki pisac/spisateljica želi da što više ljudi pročita njegovu knjigu. Zašto se knjige ne čitaju? Zna se šta je u Srbiji glavni izgovor za sve. Novac. 

Knjige su skupe. I sa stanovišta potrošača, jesu. Sa stanovišta pisca i izdavača, nisu. Ako na sred gradskog trga, ostavimo xyz knjiga, i napišemo ljudima, da su besplatne, njihove ,da mogu ih uzmu, ponesu i rade sa njima šta požele, koliko bi njih uzelo knjigu? Da li je cena knjiga validan argument ili izgovor? Pošto je Kocka 2, besplatna, dakle može se besplatno skinuti sa neta, moram da priznam da je znatno više ljudi skinulo knjigu nego što bi izdvojilo novac i kupilo je. 

Dakle, hajde sada da posmatramo internet, kao jedan gradski trg. Pisac je ostavio XYZ komada svoje nove knjige, i rekao da želi da ih pokloni. Oni koji vole tog psica, svakako uzimaju knjigu, i raduju se što besplatno mogu da je imaju. Oni koji ga ne vole, takođe se raduju jer ne moraju da daju novac da bi ga popljuvali. Mada, pljuju oni i bez čitanja. Knjigu uzima i veliki deo onih koji bi i govna sa zadovoljstvom pokupili, da su besplatna. Samo da je besplatno. Setimo se samo sadnica japanskih trešanja.

I sada dolazimo do onoga o čemu zapravo želim da vam pišem. Siva masa koja  (ne) talasa. Knjige su postavljene, na sred ulice, ljudi gledaju zaobilaze, prilaze, sude, presuđuju, uzimaju, ne uzimaju. Na trg dolazi i Siva masa. Siva masa je ustala na levu nogu, Siva masa je namrštena, znamo li mi koliko problema imaju ljudi u ovoj zemlji, a neko deli knjige dok se zemlja raspada? Siva masa je besna. Zašto je knjiga besplatna? Unutra je bomba, knjiga krije antraks, zato je besplatna! Siva masa, to su oni pojedinici, koji su na putu do gradskog trga gde su knjige, kukali kako su knjige skupe. Kada imaju priliku da dobiju knjigu, naravno da ta knjiga krije teoriju zavere. To su zapravo ljudi koji nisu ni sa čim zadovoljni.  Siva masa je ta, koja će prva na Twitter ili Facebook profilu napisati ’’Ljudi malo čitaju’’. Siva masa je veliki borac za pravdu. Sve dok ne dobiju pravdu. Onda pravdu više ne žele, pravda je nepravedna. Siva masa, je zapravo strašno veliki borac, ne samo za pravdu. Siva masa želi da se bori, ali ne i da se izbori. Siva masa je bučna. Ona galami, ona se dere, ona se koprca, grabi rukama i nogama za prave ideale. Ideale? Pravdu? Problem ovakvih ljudi, Sive mase, je taj što oni ne znaju ni šta je za njih pravda ni šta su ideali, ni šta je ispravno ni šta je neispravno.  Bitna je vriska i cika, dok se nešto ne dogodi. Kada se nešto dogodi, i neko im da priliku da izdejstvuju svoje, ili usvoji molbe njihovog kukanja ( Kuknjava: ’’U Srbiji se malo čita’’, usvajanje kuknjave: neko deli knjige besplatno), oni ne mogu da se pomire  sa tim da treba da ućute ili kažu hvala, uslišio si moje kukanje. Zato što onda nemaju zašto da kukaju.

Kako sam se ja susrela sa Sivom masom? Naime, prvi put sa se suočila sa objavljivanjem knjige na internetu. Svako objavljivanje knjige je odgovornost. Objavljivanje knjige na internetu, koja je besplatna, je deset puta veća odgovornost, samim tim što je knjiga dostupnija. Ja, ovakva kakva sam, alapača koja ne može da ćuti, uplela sam se u diskusiju sa nekoliko ljudi, šta je veća odgovornost besplatna digitalna knjiga ili štampana knjiga sa redovnom cenom. Tada sam se prvi put i susrela sa Sivom masom. Kaže meni jedna devojka: 

’’Zašto bi bila odgovorna kada digitalna knjiga, uopšte nije knjiga. To je kao skinuta pesma, ili igrica. Knjiga ima korice, papire. Znamo svi šta je knjiga’’

Nemam ništa protiv različitih mišljenja, i reči nikada nisu bitne koliko je bitno od koga dolaze te reči. Znam da dotična neće pročitati moju knjigu bila ona besplatna ili koštala XYZ dinara u knjižari. Ne samo moju, bilo čiju. Bitno je pokazati svoj stav, koji nije stav, jer u praksi nije odrižv. Misao postaje stav kada se u praksi primeni.

’Zašto ti uopšte poklanjaš knjigu?’’

’’To čim je besplatno ništa ne valja’’

’’ Neću ja da mi niko poklanja knjige’’

’’ Bravo Tamara, odlično si se setila, ali knjiga je knjiga’’

''Jel ti to nisi mogla da nađeš izdavača pa nas sve lažeš da si humana?’’

''Izvini, ali ja neću da čitam to na ekranu, šteti očima’’

Nekako od svih zapažanja Sive mase, najdraže mi je ovo da šteti očima. Naime, sve liči na dobar vic. Digitalna knjiga šteti očima, reče Siva masa, i posla mi zahtev za igricu na Facebook-u. Šta razlikuje Sivu masu od ljudi koji zaista nisu navikli da provedu sate čitajući na ekranu? Siva masa, bi imala zamerku i na štampanu knjigu. Štetila bi rukama, valjda. Zapravo, Sivoj masi ne odgovara digitalna knjiga, ne odgovara štampana jer je skupa. Sivoj masi smeta što ljudi malo čitaju, smeta kada čitaju. Dolazimo do poente. Sivoj masi sve smeta. 

Kako sa Sivom masom? Ona je svuda. Ona je u bilo kom poslu. Ona će pratiti bilo koji vaš čin. Šta god uradili, stvoriće se oko vas Siva masa. Uz Sivu masu, iz najbolje namere, možete da izgubite silno vreme. Osnovno pravilo, Sivoj masi se ne objašnjava. Sa ljudima koji nas vole je lako. Virtuelno ih zagrlimo jer nam ne daju da tresnemo na pod naše psihe. Sa ljudima koji nas ne vole... Znate šta je interesantno? Kada sam se susrela sa Sivom masom, nisam gotivila ljude koji me ne vole i pljuju. Sada ih zaista gotivim, ma koliko mazohistički zvučalo. Pljuj me, istinski me pljuj, govori da sam kurva ili loš pisac, ako je to tvoj stav. Stav ljubavi ili stav mržnje. Ključna reč je stav. Poštujem stav, makar mi se i ne sviđao. 

No, da se vratimo na Sivu masu. Bitno je da je na vreme uočite. Siva masa ima 667548 lica. Prvo će vas voleti, zatim mrzeti, onda vam udeliti po koji savet,  onda vas popljuvati. Teško je odmah uočiti. Čim se pokaže prva dobronamerna nedobronamernost, precrtajte ih. Kao što sam napisala, Siva masa voli da galami. Sa njima se ne prerpire, ne raspravlja, ne diskutuje. Naći će novu žrtvu, koja će se jadna uplesti u prepirke i objašnjavanja konstantno nezadovoljnim debilima.

Pošto sam se prvi put sa Sivom masom susrela, pre mesec dana, ili sam je samo postala svesna njenog postojanja, ono što sam shvatila je da su to pre svega nezadovoljni ljudi kojima je dosadno. Neko bi rekao da je problem ljudi sebična narcisoidnost, te da ljudi uvek polaze od sebe... Kada si nezadovoljan sobom, uvek je lakše poći od drugog. Znate onaj poznati đački izgovor, kada dobijete lošu ocenu. Dođete kod roditelja, oni vas pitaju šta ste dobili. A vi kažete: ’’Dobio sam keca, ali pola odeljenja je dobilo keca, dala je skoro svima kečeve, nije bilo petica, nema ni četvorki’’.  Nezadovoljstvo, ma čim, i ma koliko bilo, se lako prenosi. To je verovatno i nesvesna ideja Sive mase. Siva masa nikome nije potrebna jer seje svoje nezadovoljstvo, koje je poslednja stvar koja vam je potrebna dok radite nešto.

I za kraj, jednačina je jednostavna. Siva masa koja (ne) talasa. Da bi nastao talas, mora da dune vetar. Ako je vetar jak, nastaju veliki talasi. More kao more. Može biti bistro i mutno. Može biti mirno i nemirno. Ali sve zavisi od vetra. Šta god radili, i u kom poslu bili... Lepo je znati da ste vi taj vetar koji zadaje ritam i diktira moru tempo. Duvanje vetra nije raspravljanje i objašnjavanje. Verovali ili ne duvanje vetra je vaš uspeh. Da vas nema, koji s vremena na vreme dunete, radeći i stvarajući nešto novo, bila to knjiga, slika, pesma, more bi se smorilo.  Zato duvajte što jače, češće... Nekome ste vi i ono što stvarate... Jedina zabava.

Pozdrav,

Tamara K.